Август 14, 2020

Стар Газинг у Ст Луцији

Седео сам за базеном и пио своју Мартини као велики метак.

Играо сам тенис свако јутро од доласка у Сент Луцију, а након два сата када ме је противник и сунце тукао, удови су ми се осећали као штапови које је племе Апацхе трљало заједно да би упалио ватру.

Био је подне, и размишљао сам о томе да се одушим или одем у топлице да се окупим. Али тада сам угледао жену коју сам синоћ срео у бару како пролази кроз плетену нијансу да би заузео своје место поред базена. Нисам могао да кажем да ли се осећам умором од одласка свог врхунског тениског партнера у ноге или је то романтично трљање.


Убацивши зелену маслину у уста, пришао сам Доминикуеу, позвавши је у шетњу. Било је то попут чуда или из филма.

Сада сам доживео доста у својим кратким годинама на овој планети, али кажем вам, мислим да никада нисам доживео блаженство баш као шетање плажом у Ст Луцији.

Тхе неконструисане карипске обалецртање линија у песку учинило ми се да сам се изгубио у величанству свега и невероватно опуштен својим местом на овој сићушној мрљи угљеника која кружи око сунца. Са дробљењем песка под ногама, осећао сам се безначајно, а исто тако и све невоље из моје прошлости.


Гледање нечијих очију у залазак сунца је како замишљам да би наши преци, племенци, прилагодили своје место у Сунчевом систему. Штета је што само требамо времена да размотримо те ствари двонедељни прозор наших календара називамо празником. Најближи до којег обично долазим је конференцијски позив, тако да је ово сигурно било неко откривење.

Нисам наивна да мислим да свети Луцијанци живе у привременом луксузу какав сам имао у свом летовалишту у Светој Луцији. Али зар не би било лепо имати ово сваки дан на прагу, привезујући чамце и хватати ракове за живот?

Боље него рецимо будјење у граду, мрачно и тмурно?

Сама помисао на то ме тера скок за звезде, или бар излази из канцеларије више.